Nikad nisam volela lekare iako su oni jedini koji su mi realno pomogli kad sam zaista bila bolesna. O lekovima imam još gore mišljenje. Uvek sam se trudila da živim zdravo. Zdrava hrana, povremena rekreacija i klasično jačanje imuniteta prirodnim dodacima. Problem nastaje onog momenta kada u kuhinji vidim 1001 bočicu raznih ulja, kapi i kapsula koje treba da saspem u sebe da se ne bih razbolela u sezoni gripa. Sa druge strane, savršeno sam svesna da ne mogu sve blagodeti ovog sveta da stanu u jednu pilulu. Posao koji radim zahteva od mene prisustvo na internetu. To, između ostalog, znači i da se u toku dana nagledam reklama u kojima se prodaju rešenja za sve probleme ovog sveta. Uvek sam imala rezervu prema novim proizvodima na tržištu koji su, zamisli čuda, bolji od starih. Nije šija, nego vrat.
Kao što rekoh, posao od mene zahteva prisustvo na internetu. Sedim gotovo 8 sati ispred ekrana i, iako sam ostatak dana prilično aktivna, počela sam da primećujem da me sve češće bole leđa i da mi je potrebno određeno vreme da se iz jednog položaja prebacim u neki drugi. Moja baba je za to govorila “Ukočilo me”. Šta može da me koči, imam 37 godina, ja nisam baba…
Kiropraktičar radi posao, ali košta. I traži konstantnan tretman, a to zahteva vreme, koje ja opet nemam… I tako, u krug…
E onda sam se našla na kafi na prijateljicom iz srednje škole koju nisam videla godinama. Život ju je odveo preko okeana, gde je provela gotovo deceniju. Bio je to nezaboravan susret. Što zbog oživljenih uspomena, što zbog novih tema kojih smo se dotakli. U razgovoru sam joj, onako usput, pomenula da mi se starenje možda ne primećuje na licu, ali da moje telo izuzetno pati. Teško ustajem, više ne mogu da čučnem bez nekog zapomaganja, a i glava me sve češće boli. Potrošnja materijala, šta li…
Izvadila je na sto malu, crnu bočicu i rekla mi “Ovo moraš da probaš. To su gumene bombone sa CBD-om. One će rešiti tvoj problem sa leđima”. “Važi”, mislim se, “ti mi otvori oči”. Kao da nas u Srbiji leče veterinari, a ne lekari…
Ponesem bočicu sa sobom, bez ikakve namere da proverim njen sadržaj.
Čuj, gumene bombone sa CBD-om od kojih ne bole leđa…
Sa drugaricom sam popila barem još 5 kafa, a da bombone nisam probala. Nisu mi ni padale na pamet, iskrena da budem. Leđa me jesu povremeno bolela, ali sam trpela, kao i do tad ili koristila analgetike.
A onda sam se, jednog jutra probudila i nisam mogla da ustanem iz kreveta. Tačnije, nisam mogla da se mrdnem ni u krevetu.
Tog dana sam na sebe namazala sve moguće kreme iz kupatila i popila sve što je na sebi imalo oznaku Oslobađa vas bolova u vratu, leđima i kičmi. Ništa nije urodilo plodom. Leđa su me i dalje nesnosno bolela, a počela je da ih prati i glava. Izgleda da je istina da nesreća nikad ne dolazi sama…
Izmučena od bolova, pogledom sam tražila rešenje po kući. Među svim onim bočicama u kuhinji sam primetila i jednu malu crnu, koju mi je dala drugarica, još onda, na kafi… I kažem sebi “Kad sam već sve probala, poješću i ovo”.
Otvorim pakovanje. Unutra – gumene bombone. Male, žute. Uzmem jednu. Lep ukus, malo gorko, ali ako pomaže, kao da je važno. Ni sama ne znam kako sam izgurala taj dan. Bila sam polu komirana od svih lekova koje sam popila, a bol u leđima se smanjila minimalno. Pre spavanja sam pojela još jednu gumenu bombonu, iskreno više iz potrebe za nečim slatkim nego iz nade da će mi biti bolje.
Naredno jutro je bilo malo bolje. Bol u leđima je i dalje bio prisutan, ali sam mogla nekako da funkcionišem. Uostalom, nakon toliko tableta čudi me kako nisam odletela na posao…
U pauzi za ručak sam odlučila da izguglam šta je CBD. Do tada, nisam čula ništa o njemu. Tačnije, nisam ni znala da postoji.
Gomila stručnih tekstova u kojima piše o nekakvom sastojku koji se vadi iz industrijske konoplje i koji leči…pa, bezmalo sve.
Ipak, izdvojilo se nekoliko iskustava za koja sam procenila da su realna.
Ljudi koji su patili od nesanice, anksioznosti i depresije su na sva usta hvalili bombone sa CBD-om. Videla sam i da ih koriste profesionalni sportisti za bolju formu i zbog upale mišića.
Njihove priče su bile sasvim različite, ali su njihova iskustva sa CBD-om bila vrlo slična. Svi su bili oduševljeni efektom koji su dobili.
Nakon toga sam se malo više posvetila materiji. Pogledala sam priličan broj videa u kojima i korisnici, ali i stručna lica pričaju o CBD-u. Čak sam naišla i na podatak da ga u Americi koriste kao zvanični lek protiv epilepsije. Pitala sam se kako je to moguće. Biljka koju svuda u svetu smatraju korovom ima ovako lekovita dejstva. Dalje istraživanje me je dovelo do ispovesti ljudi koji su neka teška stanja izlečili ili barem držali pod kontrolom uzimajući samo bombone sa CBD-om.
I onda sam odlučila da i ja pokušam.
U čitanju sam saznala da, pošto je CBD prirodni sastojak i nije agresivan, moram da ga uzimam izvesno vreme da bih osetila njegovo delovanje. Šta me košta… Bombone sam svakako već dobila na poklon, a analgetici su tu, ako zakaže i ovaj “lek iz prirode”.
Posle jednog pakovanja i 20 pojedenih bombona, onaj tihi, a stalnoprisutni bol u donjem delu leđa je nestao. Zvuči bizarno, ali sam primetila da bola nema tek kad je nestao. Ono što je još bolje, nije se ni vraćao.
Pozvala sam drugaricu da je pitam u čemu je tajna.
Rekla mi je da su bombone sa CBD-om na zapadu već nekoliko godina u upotrebi za razna stanja, a da ih ona koristi protiv anksioznosti i da njoj pomažu.
Takođe je rekla da ih uzima povremeno. Meni je savetovala da ih i ja uzimam po potrebi. Tako je i bilo.
Danas, 4 meseca nakon prve pojedene bombone, prestala sam da pijem analgetike. I kad me zabole leđa, mnogo je podnošljivije. Nestala je ukočenost u vratu, a opet mogu i da čučnem bez zavijanja. Što se mene tiče, ovo radi posao.
